субота, 17. мај 2014.

NEŠTO SASVIM LIČNO -16.05.2014.

Obrenovac.Grad mog rodjenja, grad u kome sam doživela najlepše momente svog odrastanja i  dane bezbrižnog detinjstva.Grad koji mi je nudio mir, prijateljstvo i ljubav.Moj Merkur u raku ga voli i na njega je uvek bio ponosan.Moja porodica živi tamo.


16.05.2014. Moj Obrenovac nestaje u vodi.Muk.Samo buljim u vesti.Za pola mojih rodjaka ne znam da li su dobro.Telefoni ne rade, struje nema od rano jutros, ljudi se spašavaju.Moja sestra je sa bebom od 6 meseci jutros u 9  sa suprugom napustila svoju zgradu a čamcem stigla u drugi deo grada koji od noćas nije bezbedan.Rekla mi je" Seko ovo je film, ovo nije istinito, ovo se ne dešava"!" Naš "park je potopljen( park u kome smo odrasle)." Nase ulice " više nema.Moj brat je napustio svoj tek izgradjen dom i sa suprugom otisao u obližnje selo.Pokušava da nas uteši da je sve dobro, ali je na kraju rečenice rekao" kad sam krenuo voda je bila na pola dvorišta"- važno je da ste živi izustila sam.Od 17 h tišina.Nemam vesti o ostalima, posebno o mojoj baki.Ceo dan pokušavam da smirim ostale koji su bezbedni.Šta reći posle svega?Strah, tuga, beznadje, vesti. Mesec u strelcu mi govori da se molim za sve ljude koji su ugroženi, posebno za moje najbliže, ali mi daje optimizma da verujem da će sve biti dobro, da će sve ovo proći.

Bilo -ne ponovilo se.....

Budimo humani i pomozimo ugroženima.....

Neka nam je Bog u pomoći i da se ovako nešto nikad ne ponovi nikome.....



BUDIMO HUMANI -POMOZIMO UGROŽENIMA OD POPLAVA